Započnimo novi dan i novu radnu nedelju sa osmehom na licu!!

BEOGRAD NON-STOP

Beograd i Srbija na svetskoj mapi medju glavnim destinacijama za lud i nezaboravan provod. Kako vidimo sami sebe, koja su kultna mesta i osobenosti „žurke zvane Srbija“

Dan je....

NA STOLU topli nes, kratki sa mlekom, dve kisele... Japijevcu u odelima ispijaju svoja pića, telefoni pište. Za stolom pored – troje studenata razmenjuje skripte...Konobari raznose pune ajncere, a pred ulazom još dva para čekaju mesto. Kadar, doskora rezervisan za francuske i italijanske trgove, preselio se u naš glavni grad. I dok je u većini evropskih metropola precizirana satnica za predah, ručak izakusku – u Beogradu se „ aperitivski špic“ proteže celog dana.

ŠPIC CELOG DANA

Lokalni likovi i poneko iz unutrašnjosti brzo su kratku stanku bez obzira na vreme usvojili kao naviku, ali gosti sa stranim pasošima ovakve prizore beleže među prve utiske o srpskoj prestonici. Grad etiketiran tranzicijom tako razbija svaku iluziju da je u njemu dosadno, mrtvo, siromašno....
I mada se većina Beograđana pita ko to troši novac u tim lokalima i kada ih zaradjuje kada ih neprestano puni, strance to, naravno, ne zanima....Važno da je jeftino, puno, ugladjeno. Tako je i potez Obilićev venac - Kosovska – Nušićeva postao ozbiljna konkuracnija dorćolskoj dolini. Mahom meštanima i zaposlenima iz kraja, ali i putnicima namerniciima. U ovim se lokalima toče litre kafe u svakom satu, a gotovo da nema nijednog koji nema ponudu da se ponese.
- Nema pauze – „ jada“ se Deki, mladjani konobar iz lokala , čija je bašta odmah uz TC „ Milenijum“. – Danju je potpuna udnica, a noću još gore. Iz kupovine svraćaju ulickane dame, iz šetnji klinke i devojčurci, a na pivo skoknu sve generacije. Ne smeta im ni glasna muzika.
A na pitanje kad je „ najžešća“ gužva – Deki nema odgovor. „ Pije se celog dana. I radni i neradni – dodaje.

Noć je ...

„Večeras je akcija, brate, u „ Plastiku“ – zakazuje „ zezanje“ tipični beogradski dvadesetogodišnjak. – „Dolazi nam neki di-džej iz sveta, pojma nemam koji, ali biće haos“!
-„ Možda bude smaranje. Otkud, znaš da će biti dobro?“ – pita, valjda, drugar.
- „ „Ma brate nema greške. Kad god sam otišao, jedva sam se doukao do kuće.“ – više je nego jasan odgovor o kvalitetu provoda u ovom klubu.
-„ Gde si večeras?“ pitanje je koje svakog petka, već oko podneva, počinje da kruži Beogradom. Najviše medju onima koji tek što su zagazili u treću deceniju života, mada je i kod starijih neminovno. Završetak radne nedelje proslave u bučnoj muzici noćnih klubova – haus, trens, tehno...Kafanska svirka ne zaostaje – ni za pedalj.

Decibeli i u zoru

I stranci koji posete prestonicu zadivljeni su beogradskim noćima. Nadisani klupskog mirisa duvanskog dima, koji se na zapadu može sresti isto kao i indijanska vatra, pričaju da ovde dosada – ne postoji. Jedino su neodlučni kada je u pitanju strana reke. Na levoj obali leti čekaju „ Saund“, „ Fristajler“, svake sezone pod mostom „ Povetarac“ i „Brodarac“, a prema „ Jugi“ večiti poredak narodnjaka – „ Hrabro srce“, „Prestiž“, „Akapulko“....
Iskusniji „kafanjerosi“ biraju početak sedmice – probrna mesta. Provod je garantovan u nekoj od kafana u Zemunu. Iskonski zov harmonike i tamburaša priziva u „ Reku“, ženski restoran „ Ona , a ne neka druga“, „ Burence“, „ Kolebu“ , „ Kajak“, „Kod kapetana“, „ Šaran“, „ Galeb“... U njima se dobro jede, još bolje pije, posle čega se uglavnom – peva!
A posle toga se, kažu, najbolje – spava!


Šolak Mladen 06/07